Voda sa velikim sadržajem gvožđa ima izuzetno negativne efekte na zdravlje kao i na kućne uređaje i sanitarije. Kod vode za piće povećani sadržaj gvožđa daje vrlo neprijatan ukus vodi, a takođe se u njoj stvara smeđi talog istaloženog fero-hidroksida, koji u cevovodima može stvoriti i ozbiljne mikrobiološke probleme. U industrijskim procesima, naročito u tekstilnoj, papirnoj i prehrambenoj industriji sadržaj gvožđa se takođe mora svesti na minimum. Deferizatori su uređaji koji se sastoje od kolone punjene specijalnom katalitičkom-filtarskom masom, koja katalitički prevodi gvožđe iz rastvorne forme u nerastvornu i taloži ga na sebi. Nataloženo gvožđe se povremeno izbacuju iz uređaja jednostavnim protivstrujnim pranjem, što uz visoku efikasnost rezultuje niskim troškovima. Mangan izaziva neurološke efekte slične Parkinsonovoj bolesti. Postoji epidemiološka studija u kojoj se razmatraju neurološki efekti dugotrajnog izlaganja velikim koncentracijama mangana u pijaćoj vodi (oštećenje respiratornog i centralnog nervnog sistema, kao i promene na koži). Obzirom na sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi moguća su dva načina rada deferizatora. Ukoliko voda sadrži dovoljnu količinu rastvorenog kiseonika tada se bira ispuna filtera sa kojom se voda jednostavno filtrira na deferizatoru i pri tome se iz nje uklanja gvožđe i mangan. Ukoliko voda ne sadrži dovoljno rastvorenog kiseonika (što je obično slučaj kod voda iz dubokih bunara) dodaje se neko oksidaciono sredstvo kao što je npr. kalijum-permanganat ili neki oblik hlora. Sredstvo se dodaje odgovarajućom dozir pumpom spregnutom sa meračem protoka kako bi se održala ista koncentracija bez obzira na promene protoka. Pored uklanjanja gvožđa i mangana, deferizatorima se veoma efikasno može ukloniti arsen i vodonik-sulfid (H2S), koji već u izuzetno maloj količini daje vodi neprijatan miris na pokvareno jaje.